Izgradnja centra Verokio krajem 2020.

85
Foto: Tanjug (Filip Krainčanić)

BEOGRAD: Izgradnja centra ”Verokio” u kome će se izvoditi najsavremeniji eksperimenti u oblasti fizike i visoke tehnologije u saradnji s CERN-om, počeće krajem 2020.godine, a završetak objekta u okviru Instituta za fiziku u Zemunu očekuje se za dve godine, kaže direktor Instituta Aleksandar Bogojević.

On ističe da je reč o jednom od prioritetnih projekata Vlade Srbije u oblasti inovacija u čiju gradnju će biti uloženo pet miliona evra.

Ideju za izgradnju ”Verokia”, koji bi okupljao naučnike iz celog sveta, podržali su Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN), Mreža nacionalnih instituta Italije (INFN) i najveće naučno postrojenje u Nemačkoj (DESY).

Izgradnja tog centra, kao malog dela CERN-a, idealan je način da jedna mala zemlja uskoči i da se takmiči u prvoj ligi u nauci, kaže Bogojević o izgradnji objekta nazvanog po firentinskom renesansnom slikaru Andreu del Verokiu, čiji su učenici bili Leonardo da Vinči, Mikelanđelo Buonaroti…

Jedna od dve zgrade, ukupne površine oko 4.000 kvadratnih metara, koje će biti izgrađene u dvorištu Instituta, biće namenjena za rad oko 50 najboljih studenata završnih godina i postdiplomaca različitih profila – inženjera, fizičara, biologa, dizajnera – okupljenih oko određenih projekata.

Zamisao je, kaže Bogojević, da ”Verokio” bude inkubator razvoja ”škole budućnosti” i koncepta kvalitetnog obrazovanja za 21. vek.

Naš obrazovni sistem je pravljen za 19.vek i industrijsko doba. Međutim, mladi danas treba da imaju mnogo šire obrazovanje, da budu fleksibliniji, celog života uče i nauče da cene različite kreativnosti, a to će pružiti naš centar, ističe Bogojević.

Podseća da se u zemunskom Institutu nalazi najveći superračunarski centar u regionu i dodaje da će ”Verokio” podstaći i razvoj visoko tehnološkog sektora u Srbiji.

Poslednjih godina u našem IT sektoru je bilo neočekivanih prodora, a sada treba kreirati ambijent da i genetičari i istraživači iz drugih oblasti dolaze u Srbiju i osmišljavaju rešenja ne samo za naše tržište, već i za tržišta SAD-a, Švajcarske…, navodi Bogojević.

Istraživači s Instituta za fiziku godinama sarađuju s CERN-om, ali je, prema rečima Bogojevića, saradnja s tom naučnom institucijom podignuta na viši nivo kada je Srbija pre pet godina postala pridružena članica, a od ove godine i punopravna članica CERN-a.

Srpski fizičari angažovani su u tri velika projekta u CERN-u, u kolaboracijama ATLAS i CMS, dve najveće međunarodne istraživačke grupe koje koriste CERN-ov akcelerator Veliki sudarač hadrona (LHC), kao i u projektu Grid vezanim za superračunarstvo.

Naši istraživači učestvuju u projektima vezanim za akceleratore, koji otkrivaju čestice manje od atoma, služe da se proveravaju postojeći i otkrivaju novi zakoni fizike, ali i primenjuju u lečenju bolesti, posebno tumora, kao i u arheologiji.

Članstvo u toj organizaciji je važno za razvoj inovacionih delatnosti i novih tehnologija koje mogu da se komercijalizuju i razvijaju nove privrede.

U CERN-u je mnogo zaštićenih patenata koje članice mogu da besplatno koriste, kao i njihovu opremu, a naš Institit to radi već nekoliko godina, kaže Bogojević.

Član Komisije za saradnju s CERN-om Aleksandar Belić, koji je sa istraživačima Instituta angažovan na CERN-ovoj računarskoj mreži Grid, ocenjuje da je ponovno učlanjenje Srbije u tu međunarodnu organizaciju jedan od najznačajnijih događaja za našu zemlju u 2019. godini i da donosi brojne benefite za našu naučno-istraživačku zajednicu.

Dodaje da istraživači koji se bave fizikom visokih energija i elementarnih čestica imaju priliku da se lakše uključuju eksperimente CERN-a i da se njihov rad bolje vrednuje.

Kako kaže, članstvo u CERN-u donosi i nove linije finansiranja istraživanja i otvara mogućnosti za saradnju u oblasti akceleratorske, mikrotalasne i drugih tehnologija, kao i tehničarima i inženjerima.

Od članstva u CERN-u i obrazovanje će imati benefita jer kroz tu instituciju prolazi mnogo nastavnika i profesora fizike. Koristi će imati i industrija, jer CERN na međunarodnim tenderima nabavlja sve što se koristi u istraživanjima, od superprovodnih supermagneta do sapuna.

Srbija kao zemlja članica sada ima pravo da učestvuje po jednakim uslovima na tim tenderima. To ima trenutni ekonomski efekat, ali se na taj način unapređuje i sam brend jer je saradnja s CERN-om značajna referenca u visokim tehnologijama, objašnjava Belić.

Izvor: Tanjug