Predstava “Radnička hronika” među pet najboljih predstava u zemlji

95

Predstava “Radnička hronika” među pet najboljih predstava u zemlji

 

Predstava “Radnička hronika” Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta Subotica ušla je među pet najboljih ostvarenja u prošlogodišnjoj pozorišnoj produkciji u našoj zemlji, po oceni kritičara nedeljnika NIN-a, Bobana Jevtića. Tako je “Radnička hronika” stala rame uz rame sa predstavama “Sumrak bogova”, “Tartif”, “Gradovi kojih više nema” i “Lorencačo”.

Na listu najboljih, “Radničku horniku” stavila je i Aleksandra Glovacki, novinarka i urednica kulture Radio Beograda 202, pozorišna kritičarka i dramaturškinja, govoreći u emisiji “U prvih pet” drugog programa Radio Beograda, zajedno sa predstavama “Tartif” (Narodno pozorište Sombor i Srpsko narodno pozorište, Novi Sad), “Negri” (Knjaževsko-srpski teatar), “Vox dei građanska neposlušnost” (Opština Stari Grad) i “Fine mrtve devojke” (Beogradsko dramsko pozorište).

Prema rečima Ane Tasić, teatrologa i pozorišnog kritičara, ovu tragediju i katarzu u vremenu tranzicije, dramu Petra Mihajlovića, reditelja Veljka Mićunovića, na scenu našeg teatra postavlja izuzetno promišljeno, čisto, svedeno i autentično.

Prvo mesto pripalo je predstavi “Tartif” (koprodukcija Narodno pozorište Sombor i Srpsko narodno pozorište, Novi Sad), drugo mesto predstavi “M.I.R.A.” (Bitef teatar), treće “Beograd na daljinski” (Rimi protokol, 53. Bitef), četvrto mesto “Ali: strah jede dušu” (Slovensko narodno gledališče, 53. Bitef), peto “Naši preci, jedite sa nama” (koprodukcija Narodno pozorište Sterija, Vršac i Puls teatar, Lazarevac), šesto “Kozocid” (Gradsko pozorište Podgorica, Sterijino pozorje), sedmo “Radnička hronika” (Narodno pozorište Subotica), osmo mesto “Žene iz Troje” (koprodukcija Narodno pozorište Priština sa sedištem u Gračanici i Narodno pozorište “Zoran Radmilović” iz Zaječara), deveto “Sumrak bogova” (Beogradsko dramsko pozorište), a deseto mesto “Lorencačo” (Jugoslovensko dramsko pozorište).

Može li običan čovek, koji čini većinu čovečanstva, da živi normalno ili je obezličen kao u robovlasničkom sistemu, pita se reditelj Veljko Mićunović i dodaje da zvuči levičarski u globalnom kontekstu, a na istom tragu, mogli bismo se zapitati i, na primer, da li radnici idu u teatar i da li bi otpor poniženju života zapravo značio slavljenje života?