Dadin zeleni salaš opstaje bez struje, ali i bez hemije u bašti

115

Na Dadinom Zelenom salašu kod Sivca nema druženja i prela, ali zato ima puno posla, jer bašta ne može da čeka kraj vanrednog stanja.

Vremešni Danilo i Dragica Kaluđerski uspevaju da održe proizvodnju povrća. Oni moraju da pripreme povrće za celu godinu, jer sve što im treba moraju imati u svojoj bašti.

Dve invalidske prenzije nisu dovoljne za život, pa su dok su bili zdravi dosta svojih proizvoda prodavali na pijaci.

Dragica od pre dve godine ima hroničnu reumu, a Danilo je napunio 84 i može samo da pomogne. Onda dođu prijatelji i urade obradu zemljišta, a Dragica sve svojom rukom mora da poseje i posadi. Uglavnom su to stare sorte koje brižljivo čuva desetinama godina. Zatekli smo ih u sadnji krompira.

„To je još ta stara sorta krompira, non-stop je zanavljam i sijem. Beli lukac, još je moja mati sijala beli lukac, a ovu arpadžiku žutu kupim. Pre sam ranije proizvodila, sada ne mogu teško mi je. Zelen šargarepu, nešto kupim, nešto dobijem. Grašak se kupi seme, ali idem na tu varijantu da kupim seme i ostavim jedan red i sijem dogodine“, kaže Dragica Kaluđerski.

Dragica svoju baštu đubri stajnjakom, a hemiju nikada nije koristila, jer to je kako kaže “zlo koje će nas uništiti”. Koristi samo prirodne preparate.

„Prskam, ako zaškrpi, sa koprivom, sa lastarom od paradajza, seje se kadifica, seje se neven, seje se bosiljak, koji sprečava pepelnicu. Ako se pojavi pepelnica, onda je jako efikasno potopiti beli luk, ali onu čumu od belog luka potopiti i samo to procediti i poprskati“, dodaje Dragica..

Za krompirovu zlaticu ima takođe efikasan prirodni preparat od zove, koju potopi 48 sati, procedi i prska list krompira.

„Zlatica neće, jedino na zovu ne ide. Na sve ide jedino na zovu ne ide, ona joj ne odgovara. List upije miris zove i tu je miris zove koji ona ne podnosi i ona ne ide. Ali krompir ostane ispravan“, kaže Dragica.

Sve su radili malim traktorom, plevili špartačima, motikom i rukama i doživeli lepe godine. Tako Dadin zeleni salaš bez struje, ali i bez hemije u bašti i na njivama opstaje 60 godina.

Kako će za 60 godina izgledati bašte i njive gde su korišteni hemijski preparati, znaće generacija koja to bude doživela.