Zrenjaninka Olivera Skoko: Čitanje doživljavam kao održavanje elementarne mentalne higijene

83

Olivera Skoko, istoričarka umetnosti, radi kao viši kustos u Narodnom muzeju Zrenjanin, gde rukovodi zbirkom likovne umetnosti, organizuje izložbe, promocije, predavanja i druge sadržaje.

Ova Zrenjaninka napisala je do sada i tri knjige. Najpre, 2004. godine “Perast-Amsterdam”, u izdanju Matice srpske, a potom romane “Korčulanski Đir”, 2015. godine i “Magareće uši”, prošle godine, koje je objavila Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”.

“Mislim da nema velike sličnosti između mojih knjiga. Pisane su u različito vreme, iz potpuno različitih potreba i ideja. Svako to pisanje je neki vid preispitivanja. Jednako kao i čitanje, kako je to lepo rekao pisac Dragan Velikić. Pišem o onome i onako kako to inače život posloži i nemam baš mnogo unapred jasnu viziju kako će to na kraju da ispadne”, kaže Olivera Skoko.

“Korčulanski đir” naišao je na odličan prijem kod čitalačke publike, upriličen je veliki broj promocija u zemlji i regionu, a „Magareće uši“ za kratko vreme našle su se na listi najčitanijih knjiga Pozajmnog odeljenja zrenjaninske Biblioteke.

“Privilegija je i izdavača, kao i autora, kad mogu da „oslušnu“ kakva je recepcija romana, upoznaju čitaoce i popričaju sa njima. Dok je „Korčulanski đir“ mirisao na Mediteran i hedonizam, „Magareće uši“ su fini spoj dokumentaristike i fikcije: poglavlja su poput listanja velikog porodičnog albuma. Čitaoci su u slučaju oba romana bili jednoglasni: čitaju se u jednom dahu, ali se o njima dugo razmišlja”, kaže Jelena Đorđević Perc, iz zrenjaninske Biblioteke.

Na pitanje koliko nam knjiga može olakšati i ispuniti vreme koje provodimo kod kuće, u izolaciji, Olivera odgovara da se u njenom slučaju ova situacija, kada su knjige u pitanju, ne razlikuje od takozvanog redovnog stanja.

“Dan inače počinjem i završavam čitanjem. Sada je to možda intenzivnije jer imam vremena da čitam i u toku dana. Verujem da će svako ko se družio sa knjigama i pre ove izolacije, jednako i sada nalaziti u njima osveženje. Ali, kao što sam ruke prala i pre pandemije, tako i čitanje doživljavam kao održavanje elementarne mentalne higijene i u ovim danima”, priča Olivera Skoko.

Njen poslednji roman “Magareće uši”, do sada je predstavljen u Zrenjaninu, Novom Bečeju i Kikindi, a planirane promocije u Novom Sadu i Beogradu, zbog trenutne situacije odložene su za neko vreme.

Izložbu koju je priredila, “Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?” do sada je u Zrenjaninu, Beogradu i Kraljevu videlo preko 57 hiljada posetilaca. Trenutno je u Narodnom muzeju u Kikindi, gde je postavljena tri dana pre proglašenja vanrednog stanja, i sada je publika ne može videti. Ova izložba Oliveri Skoko, donela je i priznanje “Kulturni obrazac” 2018. godine, od strane Ministarstva kulture i informisanja.