Pravoslavni vernici proslavljaju Vaskrs

83

Vernici koji poštuju julijanski kalendar danas proslavljaju Vaskrs, najveći hrišćanski, crkveni, praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje, a po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti.
Tim hrišćanskim praznikom se proslavlja radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom.

Pripreme za Vaskrs se razlikuju od običaja do običaja i tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, danom pričešća.

Nastavljaju se Velikim petkom, na dan kada je Isus, koga vernici nazivaju Hristos, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata.

On ga je osudio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima.

Sveštenici, na Veliki petak, u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara, a do subote uveče, vernici su u prilici da plaštanicu celivaju.

Na Veliki petak se ne služe liturgije, a to je dan strogog posta. Na taj dan farbaju se uskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv.

Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se kuca, a u nekim zemljama, običaj je da se umesto farbanih poklanjaju jaja i druge figure od čokolade.

Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća.

Posle Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti.

Ponoćnom uskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik vaskrsnuća.

Tako počinje nedelja, prvi dan Vaskrsa.

Pravoslavni vernici u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima “Hristos vaskrse”, na šta se odgovara “Vaistinu vaskrse”.

Slave se i drugi i treći dan Vaskrsa, veliki ponedeljak i utorak.

Zbog pandemije korona virusa i vanrednog stanja, ove godine je patrijarh srpski Irinej vernicima preporučio da Uskrs proslave u svojim domovima, a ne crkvama, i da se pridržavaju preporuka lekara o socijalnom distanciranju.