Izložba slika “Izlaz(ak)” Gordane Ranđelović u Novom Sadu

56

Foto: Pixabay

Pred novosadskom publikom izlaže seriju slika u izložbenom prostoru Kulturnog centra, simbolično nazvanu „Izlazak“. Među radovima nastalim u periodu od godinu dana izdvaja se serija od devet slika na kojima ostvaruje stilsko jedinstvo. Očigledne su reminiscencije na stilove istorijskih avangardi, posebno kubizma i futurizma, ali i fovizma i ekspresionizma.

U okviru te serije tematski se mogu izdvojiti četiri dela koja možemo sagledati kao manju celinu, a u kojoj autorka aplicira slikarske prakse navedenih pravaca istorijskih avangardi sa solidnim razumevanjem organizacije faseta, poteza, boje i forme. To su slike „Golubačka tvrđava“, „Krit“, „Višegradski most“ i „Pejzaž“. Iako su slike rađene po fotografijama a ne po modelu, prostorni odnosi su razumljivi. One su kompozicijski stabilne, paleta je harmonična, geometrijske aplikacije dosledne. Grupi se može dodati i slika „Trojstvo – Rubljov“, na kojoj je odmereno primenjen i zlatni pigment, a geometrizacija i konstrukcija figura slede pomenuta tri dela. Tri figure su nagoveštene oreolima, koje prve razaznajemo, a zatim i sa tri torza koja sugerišu poznato delo Andreja Rubljova. De-konstruikcija figura je primenjena gradativno, tako da je donji deo platna razgrađen u jasnije segmente kroz koje naziremo pomenute pejzaže.

Slike „Jorgovani“, „Mrtva priroda“ i „Tumane – manastir“ predstavljaju varijacije prethodnih slikarskih iskustava sa manjim odstupanjima: naglašenijim konturama, slobodnijim potezima ili zakonima perspektive. Jedina slika koja sugeriše narativ je Twoto Tango. Dve figure u karakterističnoj pozi romantičnog ili čak strastvenog plesa u prvom planu, otkrivaju posmatraču i dubinu prostorije čiji pod je poput šahovskog polja. Asocijacija na partiju šaha, u kojoj samo dve figure učestvuju, upućuje posmatrača na kompleksnost odnosa između muškarca i žene. U samom kraju je aranžman spavaće, ili hotelske sobe.

Ne želeći da ih krije od publike, Gordana odlučuje da izloži i četiri platna na kojima vidimo motive koje je tretirala na još uvek nedovoljno rafinisan način. Među ovim radovima je „Autoportret“, „Plesačica“, „Žar ptica“ i „Manastir Ostrog“. Krute slikarske partije i dekorativna paleta još uvek dominiraju na navedenim platnima, kubo-futurističke fasete su nasumične i ukrasne, a ne u službi konstruisanja forme. Iako se ne uklapaju u celinu, njih autorka smatra značajnim dokumentom traženja ličnog izraza kojem bi posvetila svoj dalji rad.

Gordana živi i radi u Novom Sadu. U oblasti likovne pedagogije dobila je brojna priznanja i nagrade. Ovo je njena prva samostalna izložba.