Ljubav prema konjima spojila Sombor i Saharu

71

Mada je teško pronaći nekog ko osporava širokorasprostranjenu tvrdnju da je pas najbolji čovekov prijatelj, čvrsto jezgro protivnika ove teorije je najlakše zateći na kakvom okupljanju „konjara“ ili ljubitelja konjičkog sporta i odgajivača konja, kao što je to bio prošlonedeljni 15. Memorijal „Jovan Đuran“ u Somboru.

Parada zaprega i polaznika somborske škole jahanja, kao i takmičenje u vožnji između čunjeva održavaju se već deceniju i po u spomen čuvenog somborskog sarača Jovana Đurana, čija je, pre nego zanat, umetnost obrade sirove kože u konjsku i zaprežnu opremu pronašla svoj put i do mitskih konjušnica najdugovečnije evropske vladarke, kraljice Velike Britanije i Severne Irske,  Elizabete Druge.

Sjatili se na zapad Bačke ne samo „čuvari vatre“ kada su u pitanju konji, fijakeri i ostale zaprege, bački salašari i ovdašnji ljudi-inokosni paori, već i kolege im iz Čačka, Zrenjanina, Petrovaradina, Kanjiže…što je u predvečerje novog „zatezanja“ epidemiološke situacije bio dobar pokazatelj koliko je predanje o saračkom umeću porodice Đuran još uvek živo zahvaljujući njegovim naslednicima. Jer, ma koliki je bio ugled Jovanov, sva je prilika da ni sin mu Nikola ne zaostaje u ovom zanatu, pošto ne samo da su tajne saračkog zanata prenete sa kolena na koleno i njegove umešne ruke tražene kod šeika u Abu Dabiju, već se slava ove porodične radionice prostire po celom arapskom svetu, pa je ovogodišnji Memorijal zvanično otvorio ambasador Arapske republike Egipat u Beogradu, njegova ekselencija Amr Alguvejli, iz čijih su ruku prigodne poklone dobile i najlepše zaprege koje su se tog dana našle na somborskim ulicama i pomoćnom stadionu lokalnog fudbalskog kluba ŽAK, ali koji je obezbedio i nagradu najumešnijem vozaču dvoprega između čunjeva.

– Konj predstavlja simbol plemenitosti ali i odanosti prema svom vlasniku i odgajivaču. Mi u Egiptu imamo farmu El Zahra, koja je najveća odgajivačnica čistokrvnih arapskih konja u arapskom svetu, odnosno na Bliskom Istoku i afričkom kontinentu, pa nam je zadovoljstvo da uspostavljamo saradnju odgajivača konja u Srbiji i na Balkanu sa njihovim kolegama u Egiptu. Odnosi Srbije i Egipta su znatno prošireni u poslednje dve godine tokom kojih smo imali niz projekata koji se tiču Vojvodine. Pre svega , prvi put je odobren uvoz vojvođanskog žita u Egipat, a kako je i konjarstvo deo poljoprivrede na ovom Memorijalu smo isko­ristili priliku da pozovemo srpske ljubitelje konjičkog sporta da posete Egipat u novembru, kada se održava veliki svetski šampionat uz­gajivača čistokrvnih arapskih konja – u goste zove njegova ekselencija Amr Alguvejli, koja nije prvi put u Somboru, ali, kako kaže, tek je u predvečerje Memorijala, po prvi put u životu probao ovdašnji specijalitet, riblji paprikaš.

Prvi diplomata zemlje u kojoj se, ako ništa, a ono o konjima mnogo zna i ume, jer nije mala tradicija uzgoja punokrvnih „arabera“ začeta još pre četiri milenijuma, sa smeškom kaže da mu se paprikaš toliko svideo, da mu je dao razlog da i češće posećuje Sombor.

Kako bi sve proteklo u znaku plemenitih životinja i njihovih poklonika, iz svoje privatne zbirke ambasador je ovdašnjem Gradskom muzeju privremeno ustupio i umetničku sliku plemenitog arapskog konja, rad renomirane egipatske umetnice Nagve Gorab, kojom će biti upotpunjeni za avgust planirani „Dani egipatske kulture“.

Mada je Memorijal „Jovan Đuran“ bio pre svega prilika da se vlasnici konja i zaprega okupe i ljudski izdivane, a somborska publika, tako sklona tradiciji, vidi ono što je i njihove pretke, pesmom opevano, činilo ponosnim i uglednim domaćinima, ali takmičenje kao takmičenje, pa je neko i morao biti izdvojen.

Na revijalnom delu, izložbi zaprega i konja nagrađeni su Milan Relić, Žarko Josić, Milan Matarić, Željko Andrašići i Jo­vica Tanuryić, dok se na takmičarskom delu desilo, za poznavaoce trka kroz čunjeve, nešto neverovatno. Naime, mada je u trci učestvovala i lipicanerska zaprega porodice Trnjakov iz obližnjeg Stapara, suverenih vladara u ovom konjarskom nadmetanju, prelazni šampionski pehar je otišao u ruke Predraga Kaluđerovića iz Čačka, jednu stepenicu niže je zauzeo Nikola Cvetičanin iz Zrenjanina, dok je treće mesto pripalo Dušanu Živančeviću. Pa posle neko da kaže da Somborci nisu dobri domaćini…