Hvatanje divljih ptica napad na prirodu

140

U Srbiji živi 365 registrovanih, većinom strogo zaštićenih vrsta ptica, od kojih je više od 300 gnezda svilo u Vojvodini. U poslednjih 20 godina, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, zabeležilo je 467 slučajeva kršenja zakona, kada je u pitanju hvatanje i pretprodaja divljih ptica. Na taj način, stradalo je 1.220 jedinki.

Oko 20 vrsta sitnih pevačica i egzotične ptice raskošnih boja poput are i kakadua, najčešća su meta švercera, koji ih preko granice prenose, kako bi ih prodali u zarobljeništvo kao kućne ljubimce ili zarad ukrštanja.

ptica, ptice, zalari, 57

Mnoge od tih ptica ne dočekaju ni kavez, ni vlasnika, već uginu tokom nehumanog transporta. U našoj zemlji, hvatanje ptica je masovna aktivnost, navode u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

“Kada su u pitanju naše domaće vrste, moram reći da se tu radi o vrlo malim cenama, i vrlo velikom ataku na prirodu, budući da se hvataju u ogromnim količinama, štiglići, konopljarke, čišci, zebe, severne zebe, batokljuni, čak i senice, mnoge grmuše”, kaže biolog Marko Tucakov.

Subotica, Sombor i Pančevo gradovi su u kojima su do sada počiniocima prekršaja Zakona o zaštiti prirode izricane kazne za držanje divljih životinja, dodaju u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. Međutim, krijumčarene ptice se hvataju, a zatim i nude na takozvanim zoo-berzama i pijacama i u drugim delovima Srbije, kažu u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

“Mi smo u Društvu za zaštitu ptica Srbije prepoznali jugoistok Srbije kao žarišnu tačku kada je u pitanju hvatanje divljih vrsta ptica, ali ne može se reći da u ostalim delovima Srbije nema takvih vrsta ugrožavanja ptica, što govori i ovaj slučaj u Subotici. Evo sada vidimo jedan dobar korak koji je učinio Prekršajni sud u Subotici, koji je kaznio počinioca i izrekao dosta visoku kaznu, a u pitanju je 150.000 dinara”, kaže Slobodan Knežević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Divlje ptice koje nisu meta švercera, ugrožene su na drugi način – razvoj gradova ograničava i menja njihov životni prostor, a pred njima su u tom slučaju dve mogućnosti – da se prilagode ili da nestanu. Onim jedinkama kojima je za život potreban mir i tišina, nestanak je izvesna opasnost, dodaju stručnjaci.