Mladi bez radnog iskustva često se suočavaju sa brojnim izazovima prilikom traženja prvog zaposlenja. Nacionalna služba za zapošljavanje kroz različite programe i mere aktivne politike zapošljavanja nastoji da im pruži pomoć u sticanju potrebnog radnog iskustva i olakša ulazak na tržište rada.
Mladi bez radnog iskustva su prepoznati kao teže zapošljiva kategorija nezaposlenih lica i u merama aktivne politike zapošljavanja koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje postoje i javni pozivi kojima se podstiče i olakšava sticanje prvog radnog iskustva, polaganje stručnog ispita i zapošljavanje mladih ljudi.
Nešto više na ovu temu za našu televiziju govorila je Gordana Predojević, načelnik Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, filijala Sombor.
“Mladi se najčešće uključuju u mere stručne prakse, koje podrazumevaju stručno osposobljavanje za rad u struci, u zanimanju za koje su se obrazovali, sticanje uslova za polaganje stručnog ili pripravničkog ispita na poslovima gde je to obaveza. Ovi programi najčešće traju 6, 9 i 12 meseci u zavisnosti od stepena stručne spreme i realizuju se bez zasnivanja radnog odnosa. Nadalje, imamo programe pripravnika za srednju i visoku stručnu spremu koji se takođe realizuju u periodu od 6, 9 i 12 meseci, ali u ovom slučaju kroz zasnivanje radnog odnosa. Cilj ovog programa je takođe sticanje neophodnog radnog iskustva da bi se položio stručni ili pripravnički ispit. Mladi se uključuju i u programe dodele subvencija za teže zapošljive kategorije, kao i u programe dodele subvencija za samozapošljavanje”, ističe Gordana Predojević iz Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala Sombor.
Gordana otkriva i kakvu vrstu pomoći su mlade osobe bez radnog iskustva mogle dobiti putem pomenutih javnih poziva.
“Ovi programi pre svega podstiču, uz finansijsku podršku, zapošljavanje tih mladih ljudi, s obzirom da se poslodavci teže odlučuju za zapošljavanje nezaposlenih lica bez iskustva. Tako da ova finansijska podrška značajno utiče na odluku da ipak zaposle ove mlade ljude, uz obostranu korist i za jednu i za drugu stranu.”
Zanimalo nas je kakav je bio odziv mladih i koja zanimanja su zastupljena.
“Što se tiče stručne prakse i programa pripravnika, mladi su najčešće bili iz medicinske struke – medicinske sestre, farmaceutski tehničari, fizioterapeuti, pedijatrijske sestre; zatim mladi ljudi ekonomske struke kao što je administracija, knjigovodstvo, eventualno uslužne delatnosti – imali smo, na primer, frizera. Što se tiče subvencija za teže zapošljive kategorije, na ovaj način mladi su uspeli da se zaposle na poslovima automehaničara, frizera i slično. Inače, veliko je interesovanje i za učešće mladih u programima dodele subvencija za samozapošljavanje. U ukupnom broju tih zahteva i donetih odluka, negde oko 30% mladih ljudi kroz dodelu subvencija registruje samostalne delatnosti. Delatnosti koje oni registruju su najčešće uslužnog tipa, tipa frizerske i kozmetičarske, završni radovi u građevinarstvu, usluge prevoza i neke druge delatnosti.”
Našu sagovornicu smo pitali koji su budući planovi Nacionalne službe za zapošljavanje, filijala Sombor, u pogledu rada sa mladima koji tek ulaze na tržište rada.
“Svake godine u saradnji sa srednjim školama iz okruženja organizujemo forum sastanke sa maturantima. Na tim forum sastancima ih informišemo o uslugama koje pruža Nacionalna služba i o značaju prijave na evidenciju nezaposlenih lica. Takođe, početkom svake godine organizujemo Sajmove obrazovanja na kojima okupimo sve srednje škole iz okruga, isto tako i iz šireg nekog okruženja visokoobrazovne institucije i, naravno, pozovemo sve maturante završnih razreda srednjih i osnovnih škola. Na ovaj način, na jednom mestu, pokušavamo mladima sagledati svu ponudu obrazovanja, odnosno tih smerova koji su im dostupni, da bi mogli na vreme planski da nastave obrazovanje”, zaključuje Predojević.
