Vernici obeležavaju danas Veliki petak - Hristovo stradanje, najtužniji dan za hrišćane, kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta.
Veliki petak nije samo verski praznik – to je duboko duhovni dan obeležen tišinom, poštovanjem i vekovnim običajima. Ovaj dan, koji se obeležava u petak pred Vaskrs, posvećen je sećanju na stradanje i raspeće Isusa Hrista.
Na Veliki petak ne služi se liturgija, već se održavaju Carski časovi, tokom kojih se čitaju odlomci iz Jevanđelja o Hristovom stradanju.
Jedan od najznačajnijih dana u hrišćanskom kalendaru obeležava se u znaku duboke tišine, molitve i poštovanja. Vernici se na ovaj dan prisećaju stradanja i raspeća Isusa Hrista, simbola najveće žrtve za čovečanstvo.
Smrt koja je usledila na krstu, kada je Isus razapet, prema hrišćanskom verovanju, pobeđena je njegovim vaskrsenjem. „Smrt je na krstu pobeđena njegovom žrtvom, a potom i vaskrsenjem“, izjavio je protojerej Željko Latinović, starešina Uspenske crkve.
Veliki petak tako ostaje trajni podsetnik na stradanje, ali i na veru u pobedu života nad smrću.
