U novosadskoj Sinagogi danas je obeležena godišnjica deportacije novosadskih i bačkih Jevreja 1944. godine u nacističke koncentracione logore, a savetnik gradonačelnika Žarka Mićina Petar Đurđev rekao je da Novi Sad ima obavezu da taj događaj pamti kako se tako nešto nikada više ne bi ponovilo.
FOTO: Tanjug
Đurđev je rekao da je različitost uvek bila temelj na kojem je Novi Sad rastao, a da je jevrejska zajednica bila urbani, privredni i kulturni stub tog razvoja.
"Njihov doprinos razvoju grada bio je trajan, a okupacija Bačke označila je velike diskriminacije. Mere su bile deo šireg zakonskog okvira koji je Jevreje rešavao svih prava", rekao je Đurđev.
Dodao je da je sa ulaskom nemačkih trupa u Mađarsku Jevrejima naloženo da budu u getima i da su u aprilu 1944. godine ljudi zlostavljani i ponižavani, pa zatim u logorima maltretirani.
"Put od Sinagoge u Novom Sadu koji je bio sabirni centar bio je za mnoge put bez povratka. U tom vremenu kada je crna senka smrti bila nad Novim Sadom, dokazivalo se i da još ima ljudi, onih koji su rizikovali svoj život i štitili Jevreje", naveo je Đurđev.
Savetnik gradonačelnika rekao je da je ubijanjem Jevreja u Aušvicu izgubljen deo identiteta Novog Sada i da kultura sećanja nije samo odnos prema prošlosti već i mehanizam odbrane od ponavljanja istorijskih događaja.
"Zaboravom bismo ispunili želju krvnika da se zaboravi ono što je učinjeno i Novi Sad ima obavezu da pamti i da nikad ne zaboravi", zaključio je savetnik gradonačelnika.
Predsednik Jevrejske zajednice u Novom Sadu Ladislav Trajer rekao je da je veliki broj Jevreja stradao 1944. godine, a da je 26. april dan kada je agonija Jevreja iz Novog Sada i Bačke počela.
"Njihova jedina krivica je što je u njihovom rodnom listu pisalo - Jevrejin. Njih 300 se vratilo iz Aušvica, a orgulje iz ove Sinagoge prodate su da bi se oni prehranili", rekao je Trajer.
Trajer je dodao da bez jakog Izraela i Srbije nema ni jakog jevrejskog naroda, te da obe države treba čuvati.
IZVOR: Tanjug
