Zorica Banić iz Inđije godinama je bila iza televizijskih i radijskih emisija, najviše posvećenih kulturi i umetnosti. Danas je stvaralaštvo u prvom planu. Kao zamenica predsednice Zavičajnog društva, ima priliku da svoje radove predstavi i u okviru udruženja, ali i na brojnim izložbama. Iza nje je više od 40 žiriranih i humanitarnih izložbi, a posebnu pažnju posvećuje tehnici pirografije.
Foto:Dunav TV printscreen
Novinarski posao Zoricu Banić godinama je vodio kroz svet kulture i umetnosti. Iako je profesionalno stvarala za televiziju i radio, tokom perioda zatvorenosti i ograničenog kretanja tokom Corone vratila se svojoj davnoj ljubavi – crtanju.Upravo tada, sasvim slučajno, naišla je na oglas za pirograf. Kupila je svoj prvi, jednostavan aparat, sa najnižom temperaturom, i bez formalne obuke počela da istražuje novu tehniku.
Od prvih samostalnih pokušaja do danas, njen izraz postajao je sve prepoznatljiviji. Pirografiju kombinuje sa vodenim i akrilnim bojama, čime drvenoj podlozi daje dodatnu dubinu, boju i atmosferu.
Posebno mesto u njenom stvaralaštvu zauzima priroda. Biljni i životinjski svet, ali i motivi koji otvaraju prostor za razmišljanje o kosmosu, beskraju i stvaralačkom i božanskom principu, česti su motivi njenih radova.
Za Zoricu je to mnogo više od tehničkog postupka – svaki rad zahteva strpljenje, koncentraciju i veliku preciznost, jer se greške na drvetu teško ispravljaju.
Inspiraciju pronalazi svuda oko sebe, a stvaralaštvo joj donosi osećaj ispunjenosti. Važan deo njenog pristupa jeste i odnos prema materijalu – voli da reciklira i ponovo upotrebi ono što bi drugima možda bilo bezvredno, dajući mu novi život kroz umetnost.
Najčešće stvara u večernjim satima, kada ima mir i vreme da se potpuno posveti radu. Tada, kako kaže, nastaje prostor u kojem nema žurbe – samo ona, materijal i ideja koju treba preneti na drvo.
Više od 40 žiriranih i humanitarnih izložbi potvrđuju da je nekadašnja novinarka svoj novi stvaralački put pronašla u umetnosti.
Svaki novi rad za nju je prilika da istraži granice materijala, ali i sopstvene kreativnosti.Jer, kako pokazuje njen dosadašnji put, umetnost ponekad pronađemo upravo onda kada joj se – posle mnogo godina – ponovo vratimo.
