Učesnici u saobraćaju iz naše zemlje , bili su deo medjunarodnog istraživanja stavova o bezbednosti saobraćaja, u kome je učestvovalo 39 država sa pet kontinenata. Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, pažljivo je analizirala popdatke i pripremila izveštaj o tome koji će biti vodilja za dalje aktvnosti usmerene ka unapređenju bezbednosti saobraćaja na našim putevima.
Deo medjunarodnog istraživanja stavova o bezbednosti saobraćaja , u kome je učestvovalo 39 država sa pet kontinenata, bili su i učesnici u saobraćaju iz naše zemlje. Isto istraživanje sprovedeno je 2018. godine, i na osnovu tih podataka moguće je proceniti koliko smo kao nacija promenili stavove i navike u saobraćaju. Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, pažljivo je analizirala podatke i pripremila izveštaj o tome koji će biti vodilja za dalje aktvnosti usmerene ka unapređenju bezbednosti saobraćaja na našim putevima. Ovo su ključni rezultati-
Osećaj bezbednosti ispitanika u Srbiji je 2023. godine povećan u svim vidovima (načinima) kretanja, sa izuzetkom javnog prevoza, u odnosu na 2018. godinu. Svaki šesti ispitanik priznaje da je vozio nakon što je pio alkohol (bez obzira na količinu), što je nešto više od evropskog proseka, ali ohrabruje što je to manje nego 2018. godine, kada je to svaki peti ispitanik radio (svaki sedmi u EU) .Najveća razlika u odnosu na evropski prosek je u tome što putnici u Srbiji na zadnjem sedištu značajno manje koriste sigurnosni pojas, (u Srbiji oko 69% je priznalo da nije koristilo pojas pozadi, dok u EU 32%). Nultu toleranciju alkohola („nula promila“) za vozače sa probnom vozačkom dozvolom podržava 92% ispitanika u Srbiji. Isti predlog, koji bi se odnosio na sve vozače motornih vozila podržava 75% ispitanika. Ove vrednosti su veće u odnosu na evropski prosek. Obaveznu upotrebu zaštitne kacige za bicikliste podržava 55% ispitanika, što je manje u odnosu na evropski prosek (65%) .Vožnja električnih trotineta (lakih električnih vozila) je duplo manje zastupljena u Srbiji nego što je prosek evropskih država koje su učestovale u istraživanju. Naime, jedan od 10 ispitanika u Srbiji kaže da je vozio električni trotinet u poslednjih godinu dana, dok je evropski prosek 2 od 10 ispitanika. U Republici Srbiji je izraženija uloga policije i njenog rada, u odnosu na evropski prosek, jer 4 od 10 ispitanika kaže da je velika verovatnoća da će ga policija kontrolisati za upotrebu sigurnosnog pojasa i poštovanje ograničenja brzine.Manji procenat učesnika u saobraćaju iz Srbije ocenjuje putnu infrastrukturu kao bezbednu, nego što je to evropski prosek, a posebno je izraženo kod pešaka i biciklista. Problem vožnje pod uticajem umora je manje izražen u Srbiji (14,7% ispitanika priznaje da je bar jednom bilo umorno za vreme vožnje), u odnosu na evropski prosek (18,4%). To može biti zasluga i prepoznatljive kampanje „Vozi odmoran“, koja se već godinama sprovodi u Srbiji, i koju ,zajedno, relaizuju Agecnija za bezbednost saobraćaja i Ministarstvo unutrašnjih poslova sa partnerima. Jedan od ciljeva Strategije o bezbednosti saobraćaja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine je nam znanje, stavovi i ponašanje učesnika u saobraćaju budu na nivou vodećih zemalja Evrope u oblasti bezbenosti saobraćaja, da pratimo šta rade druge evropske države , da se poredimo sa drugima i da od drugih budemo bolji. To govori o spremnosti naših institucija i da država Srbija čini sve da bezbednost na našim putevima bude što bolja.
