POVODOM SVETSKOG DANA ŠUMA ČLANICA GRADSKOG VEĆA VANjA PETKOVIĆ UČESTVOVALALA U SADNjI 3.800 STABALA VIŠE VRSTA DRVEĆA NA OBODU GRADSKE DEPONIJE

Članica Gradskog veća za ekologiju, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine Grada Novog Sada Vanja Petković prisustvovala je sadnji drveća na obodu Gradske deponije, koju je povodom 21. marta - Međunarodnog dana šuma, organizovao Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu. Na površini od 4,5 hektara biće posađeno ukupno 3.800 sadnica topola, vrba, bagrema i divljih voćnih vrsta, a sadnja se realizuje u okviru projekta koji finansira „United States Forest Service“. Sadnji su prisustvovao i direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i ekologiju prof. dr Saša Orlović.

Članica Gradskog veća Petković  je istakla da će sadnja 3.800 sadnica topola, vrba, bagrema i divljih voćnih vrsta, smanjiti štetne uticaje deponije na životnu sredinu, kao i da grad veliku pažnju posvećuje ozelenjavanju grada, kroz sadnju i održavanje drveća.

• U ozelenjavanje Novog Sada ulaže se najviše u istoriji. Budžetsko izdvajanje za zaštitu životne sredine dostiglo je u 2025. iznos od 3,46 milijardi dinara. Od 2012. godine, na teritoriji Novog Sada posađeno je više od 67 hiljada sadnica novog drveća. Nije slučajno što je 2023. godine, Evropski šumarski institut proglasio naš grad za ,,Evropski grad šuma”. Pored toga, podignut je novi park između Novog naselja i Detelinare na oko 6,5 hektara, rekonstruisani su Kamenički i Dunavski park, završava se izgradnja potpuno novog parka kod Spensa, a biće uređen i Univerzitetski park, kao i park na Telepu. Veliki projekat je i rekonstrukcija Futoškog parka, za šta je u 2025. godini izdvojeno 223,9 miliona dinara, dok će u narednoj biti opredeljeno 224,1 miliona dinara - rekla je Petković.

• Petković je takođe istakla da je u poslednje dve godine na više lokacija posađeno preko 500 odraslih stabala iznad šest metara visine i da se planira uređenje još jednog parka.

   

  - U planu je da se do 2028. godine uredi park kod Ranžirne stanice, ali nastavljamo da unapređujemo brigu o postojećem zelenilu. Jedini smo grad u regionu koji vrši folijarnu prihranu drveća i sprovodi zaštitne tretmane specijalnim injektorom direktno pod koru drveća. Nastavljamo da radimo na osnaživanju zelene infrastrukture grada - rekla je članica Gradskog veća i dodala da se planira i park-šuma na Kameničkoj adi na 52 hektara.

   

  Članica Gradskog veća Vanja Petković se posebno zahvalila Institutu za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, kao i članovima Saveta za pružanje stručne pomoći u preduzimanju aktivnosti u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina, na svemu što godinama rade u pogledu davanja smernica za ozelenjavanje grada, na čelu sa vrsnim stručnjakom, predsednikom Saveta i direktorom Instituta, profesorom Sašom Orlovićem.