Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju danas letnjeg Svetog Nikolu, dan kada su, u 11. veku, mošti ovog sveca prenete iz Likije u Bari.
Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čuda, koja se, kažu, i danas dešavaju, pa se vernici širom sveta mole ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti.
Smatran svecem još za života, skroman i čestit, Sveti Nikola pomagao je siromašnima, a važi i za zaštitnika dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika. Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena na današnji dan, praznik se u narodu naziva i letnji Sveti Nikola, ponegde i Nikolice. Kod nas se ovaj svetac najviše proslavlja na Nikoljdan, 19. decembra po novom kalendaru, u znak sećanja na svetiteljevu smrt 343. godine. Često se spominje i kako je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.
Oni koji slave Nikoljadan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto. Omiljenog svetitelja u našem narodu slave i mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.
