Pomoćnik ministra i načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić izjavio je danas da je situacija u Deliblatskoj peščari trenutno stabilnija, kiše nema ni na vidiku, a očekuje se ponovno jačanje vetra, kao i da je prioritet zaštita naselja i ljudskih života.
Foto: DUNAV TV
Čaušić je za TV Prva rekao da ne može da proceni kada će požar u Deliblatskoj peščari biti potpuno ugašen, ističući da bi bez dugotrajne jesenje kiše njegovo potpuno gašenje moglo da potraje mesecima.
„Potpuno gašenje ovog požara, bez neke jesenje kiše koja traje danima, to se desiti neće“, rekao je Čaušić i dodao da bi na tom području mogla da budu potrebna ozbiljna dežurstva možda i do Nove godine.
On je istakao da je reč o veoma izazovnoj intervenciji, u kojoj su angažovani najiskusniji vatrogasci i spasioci, kao i savremeni alati, uključujući veštačku inteligenciju i satelit Evropskog mehanizma civilne zaštite.
Prema njegovim rečima, u štabu su okupljeni najiskusniji pripadnici vatrogasaca, među kojima su i ljudi koji su učestvovali u gašenju velikih požara u inostranstvu. Jedan od rukovodilaca akcije, koji je učestvovao u gašenju požara na Eviji i bio proglašen nacionalnim herojem, rekao je da u svojoj karijeri nije doživeo intervenciju poput one u Deliblatskoj peščari.
Čaušić je zahvalio vatrogascima, spasiocima, dobrovoljcima, pripadnicima Vojvodinašuma, civilne zaštite, Srpsko-ruskog humanitarnog centra i posadi ruskog aviona „Iljušin“, kao i pilotima Helikopterske jedinice.
Posebno je istakao angažovanje pilota helikoptera, koji su, kako je rekao, provodili po osam sati u letelicama, uz svega oko 50 minuta odmora i dopune goriva.
„To su sve zaista heroji, ja im skidam kapu“, rekao je Čaušić.
On je naveo da Srbija svakodnevno ima oko 200 požara, a da će intervencija u Deliblatskoj peščari biti predmet stručnih rasprava, jer su na terenu primenjene sve taktičke metode koje su moguće i primenljive u takvim uslovima.
Čaušić je objasnio da je požar izbio u sredini Deliblatske peščare i da se već prvog dana proširio na oko 300 hektara u svim pravcima.
„Ovde se nalazi jedina peščara u Evropi, Deliblatska peščara, koja je pošumljena ogromnim delom i četinarima i drugim biljkama“, rekao je on.
Kao jedan od najvećih problema naveo je teren, odnosno pesak, zbog kojeg vatrogasna vozila ne mogu da priđu aktivnom požarištu. Srbija je zato zatražila pomoć Evropske unije i 10 specijalnih vozila koja mogu da se kreću po peskovitom terenu, ali je dobila četiri.
Čaušić je rekao da, prema njegovim informacijama, ni evropske zemlje nemaju dovoljno vozila koja mogu da se kreću po takvom terenu.
Situaciju dodatno otežavaju gusta vegetacija i veoma jak vetar, koji je dostizao brzinu od 80 do 90 kilometara na sat.
„Mi smo imali požarne oluje“, rekao je Čaušić, navodeći da su se na početku intervencije tri vatrogasca „bukvalno izgubila“ i da kontakt sa njima u tom trenutku nije bio moguć.
Prema njegovim rečima, zahvaljujući iskustvu, obuci i opremi, kao i činjenici da su na mestu događaja bili profesionalni vatrogasci-spasioci, sprečena je tragedija.
Vatrogasci su pravili proseke prema naseljima kako bi sačuvali što više šume, ali je zbog snažnog vetra požar na pojedinim mestima prelazio preko njih. Zbog toga su pravljeni veoma široki proseci, široki od 100 do 120 metara.
Čaušić je posebno ukazao na opasnost od plamenih stubova koji su dostizali visinu od nekoliko desetina metara.
„Kada to vidite uživo, onda prosto, prvo se zabrinete za život, a onda vidite da je to jedna sila koja se veoma teško zaustavlja“, rekao je Čaušić.
Istakao je da je osnovni zadatak Sektora za vanredne situacije da zaštiti svaki ljudski život i sva naselja, naglašavajući da za sada nijedna kuća nije stradala. Dodao je da su vatrogasci u jednom trenutku imali požar na svega desetak metara od jedne kuće.
Čaušić je ocenio da je teren veoma opasan i izazovan čak i za profesionalne vatrogasce i spasioce. Odbacio je kritike o navodnim logističkim problemima i nedostatku angažovanih ljudi, navodeći da rukovodstvo intervencije mora da vodi računa i o bezbednosti samih spasilaca.
„Nije ovo američki film kada hologram neki povučete, kliknete, i odjednom vam se sve stvori“, rekao je on.
Naveo je da Sektor za vanredne situacije ima veliku podršku Vlade Srbije i Republičkog štaba za vanredne situacije. Prema njegovim rečima, Vlada je formirala operativnu grupu za ovakve situacije, preko koje se na zahteve Sektora odgovara za manje od pola sata.
Čaušić je rekao da je Srbija spremna da razgovara sa evropskim partnerima i svima drugima, kao i da je Sektor stalno u komunikaciji sa Evropskim mehanizmom civilne zaštite i kolegama iz Rusije.
Govoreći o vazdušnim kapacitetima, naveo je da Helikopterska jedinica raspolaže značajnim mogućnostima. Evropska unija je, nakon zahteva Srbije za teškim i najvećim helikopterima, ponudila četiri letelice nosivosti od 2,6 do 3,5 tona.
Čaušić je naveo da dva srpska kamiona mogu da nose po pet tona vode, dve letelice „Super Puma“ po četiri tone, kao i da Srbija ima helikoptere H145.
Istakao je da je odluka o broju letelica koje će biti angažovane doneta nakon analize situacije i da je reč o procesu koji se stalno menja.
Čaušić je rekao da je tokom intervencije korišćena i specijalizovana veštačka inteligencija, ali da ni ona ne može pouzdano da predvidi situaciju, jer se vetar na požarištu menja na način koji je teško predvideti čak i meteorolozima.
Prema njegovim rečima, vatrogasci su tokom intervencije uspeli da naprave proseke i udalje požar od naselja, što je, uprkos katastrofalnim uslovima, usporilo njegovo širenje i dalo ekipama dovoljno vremena da dođu do kuća i zaštite ih.
Govoreći o reakcijama na društvenim mrežama i u pojedinim medijima, Čaušić je rekao da ga, kako je naveo, ne zanimaju „zlonamerni komentari“, ali da takvi komentari povređuju ljude koji danima rade na terenu.
„Naša vatrogasna škola je jedna od najboljih, to vam potpisujem, u ovom delu Evrope“, rekao je Čaušić.
On je istakao i da je većina meštana Deliblatske peščare pružila veliku pomoć vatrogascima i spasiocima. Kako je naveo, ljudi na terenu ih pozivaju u svoje kuće, nude im hranu i piće, dok pojedini ugostitelji ne žele da naplate usluge spasiocima.
„Zadatak Sektora za vanredne situacije je da zaštiti svaki ljudski život i da zaštiti naselja“, zaključio je Čaušić.
